SRPSKI POLITIKOLOG: Imaju dva opasna cilja prema Srbiji i Republici Srpskoj

U izgradnji svoje unipolarne geopolitičke konstrukcije na Balkanu, Zapad je, predvođen SAD, u periodu 1991–2008. godina, konstruisao i uspostavio nekoliko međunarodnih sporazuma.

To su Dejtonski sporazum 1995, Rezolucija UN 1244 po pitanju Kosmeta 1999, Ohridski sporazum 2001. po pitanju Makedonije. Naravno, u tom periodu se iskonstruisalo i odvajanje Crne Gore od Srbije 2006, kao i proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova.

Taj period od razbi-raspada Jugoslavije 1991. do priznavanja Kosova 2008, poklapa se sa unipolarnim međunarodnim poretkom, i hegemonijom SAD, kao i sa hegemonijom liberalne ideologije.

Ovde postavljamo pitanje: ako su to sporazumi Zapada namenjeni za Balkan u njihovoj sveopštoj geopolitičkoj konstrukciji Evrope i sveta, zašto je Zapad sve te sporazume i u tom periodu i posle toga, rušio?

Drugo pitanje: da li Srbija i Srpska mogu da izvuku snažnu pouku iz činjenice da su svi ti sporazumi rušeni od strane Zapada?

Da bismo odgovorili na ova pitanja, pođimo redom.

Dejtonski sporazum je kreiran izvan, iz strukture unipolarnog međunarodnog poretka. Naravno, uslov za opstanak BiH u avnojevskim granicama je bila njena radikalna decentralizacija i transformacija.

Američke diplomate u pripremi dejtonske konferencije su prihvatile stanje na terenu i nametnule su novu strukturu BiH. Naime, uvažavajući postojanje Bošnjačko–Hrvatske federacije i Republike Srpske, Vašington je kreirao moguća rešenja.

Pre početka Dejtonskih pregovora, Vašington je sačinio Knjigu scenarijuma, u kojoj je naznačeno da će „BiH prema ustavu ostati država, ali će se sastojati od dva visoko autonomna entiteta, najverovatnije jedan sa srpskom većinom i drugi sa muslimansko–hrvatskom većinom, a pojedinosti će dogovoriti same sukobljene strane“[1]

Glavni elementi Rezolucije 1244 po pitanju Kosmeta su stavljanje Kosmeta pod privremenu upravu Ujedinjenih nacija (Privremena administrativna misija UNMIK), dok je Srbiji ostavljena mogućnost da vrati svoje institucije.

UNMIK je imao obavezu da uspostavi privremene institucije lokalne samouprave. Priznat je teritorijalni integritet Srbije na Kosovu i Metohiji. U rezoluciji isto tako stoji da će određenom broju srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrate i da održavaju prisustvo na srpskim istorijskim lokalitetima i graničnim prelazima.

Ohridski sporazum je mirovni sporazum potpisan između makedonske vlade i predstavnika Albanaca 2001. Sporazumom je završen sukob albanske „Nacionalne oslobodilačke armije“ i makedonske vojske i njime su definisana prava Albanaca u Makedoniji.

Sporazumom je dogovoreno da albanski jezik postane zvanični jezik u državi, gde jezik govori više od 20% populacije.

Svima je izgledalo da su ti sporazumi konačne geostrateške odluke Zapada. Međutim, praksa je pokazala da se svih međunarodnih sporazuma i rezolucija namenjnih Balkanu Zapad odrekao, i ne samo to, počeo ih je rušiti.

Dejtonski sporazum i Ustav BiH su sve vreme, odmah posle potpisivanja do danas, rušeni „mini prevratima“ visokih predstavnika, koji su nametanjem zakona oduzimali politička prava Srpskoj. Dakle, SAD su se odricale svog proizvoda. Isto se dogodilo i sa Rezolucijom 1244, tako što srpskim institucijama i službenom osoblju nikada nisu dozvolili da se vrate na Kosmet i na spoljnu granicu Srbije.

I ne samo to, direktno su učestvovali u proglašenju nezavisnosti tzv. Kosova 2008, a pre toga 2004. godine nisu zaštitili Srbe na Kosmetu od progoma albanskih paravojnih snaga.

Ohridski sporazum je takođe rušen Prespanskim sporazumom iz 2019. kojim je Makedonija promenila ime, dodajući pridev „severna“. Za taj sporazum su se najviše angažovale SAD, kako bi Makedonija postala članica NATO.

Međutim, ugovorna promena identiteta države i naroda, i to u korist favorizovanih Albanaca, predstavlja flagrantno kršenje osnovnih normi međunarodnog javnog prava (ius cogens) i posebno prava Ujedinjenih nacija odnosno Povelje UN.

Dakle, svih ovih godina cilj Vašingtona je rušenje i Dejtonskog sporazuma, i Rezolucije UN 1244. Sve mehanizme koriste u tom pravcu. I uveliko su u tome uspevali. Rušenjem Dejtona hteli su da sklone Republiku Srpsku, jer je vide kao mogućnost da ona nekad bude ujedinjena sa Srbijom, tj. da Srbi ponovo krenu u stvaranje jedinstvene srpske države. Zbog toga ruše i Rezoluciju UN 1244 jer je ona jedini međunarodni dokument koji za Srbiju kaže da je njen Kosmet.

Preko rušenja oba međunarodna sporazuma Zapad, predvođen sa SAD, ostvaruje svoju geopolitiku staru 200 godina – da Srbi moraju biti rasparčani i da im se ne sme dozvoliti da imaju jedinstvenu državu na Balkanu. Zbog toga su snažno prisutni i u Crnoj Gori i sa Amerikancima kontrolišu Vladu Crne Gore. Možemo reći da je Crna Gora pod okupacijom NATO, tako da je bunt Srba litijama ipak zaustavljen – videćemo dokle.

Sva rušenja ovih sporazuma mogu se videti i na primeru Rezolucije UN 2202 koja je vezana za primenu Minskih sporazuma u regulisanju konflikta u Donbasu (Donjeck i Lugansk) 2015. godine. I ta rezolucija nikada nije realizovana, jer je kijevski režim pod budnom kontrolom Vašingtona to odbio.

Kako Srpska i Srbija treba da se odnose prema Zapadu u sadašnjim uslovima sveopšteg konflikta na relaciji Zapad – Rusija? Koju pouku moraju da izvedu iz činjenice da su svi ti sporazumi rušeni od strane Zapada?

Srpska i Srbija nikako ne bi trebali da sklapaju neke nove sporazume sa Zapadom, makar oni imali navodni međunarodni predznak ili na prvi pogled bili „dobro rešenje za srpsku stranu“.

Naime, sadašnja američka administracija se sastoji od saveza ultraglobalista pomešanih sa neokonzervativcima i liberalnim jastrebovima. Oni primećuju da se unipolarni svet, globalna liberalna ideologija i hegemonija Zapada urušavaju i spremni su na sve, čak i na velike ratove, da to na neki način spreče.

S tim u vezi, u takvim uslovima bilo kakav sporazum bi bio definitivni poraz i Srpske i Srbije. Nestanak Srpske i rasparčavanje Srbije su jedini cilj Zapada.

Iskustvo govori da se dogovori sa Zapadom od strane Zapada uopšte ne poštuju, bili oni i međunarodno potpisani (Rezolucija 1244, Dejtonski sporazum, Ohridski sporazum, Minski sporazumi i Rezolucija 2202 u Ukrajini).

Jedina opcija Srpske da bude strpljiva, ali uz oslanjanje na dobitnu kombinaciju na relaciji Rusija-Kina.

Leave a Reply

Your email address will not be published.