CNBC: Evropa užasnuto čeka da Putin isključi gas

Evropska centralna banka se suočava sa jedinstvenom situacijom, prenosi CNBC. Potrebno je da obuzda rekordnu inflaciju bez usporavanja ionako slabog privrednog rasta, kome prete novi šokovi u vidu smanjenja isporuka ruskog gasa zbog sankcija. Nemačka gubitke procenjuje na stotine milijardi evra.

Ključne tačke

—U zajedničkoj ekonomskoj perspektivi objavljenoj u sredu, najveće nemačke ekonomske institucije snizile su svoje procene BDP-a, pošto operacija u Ukrajini usporava ekonomski oporavak od pandemije.

—Rajniš-Vestfalski institut u Esenu, Nemački institut za ekonomska istraživanja u Berlinu, Minhenski institut za ekonomska istraživanja, Institut za svetsku ekonomiju u Kilu i Institut za ekonomska istraživanja u Haleu predviđaju rast nemačkog BDP-a za 2022. od 2,7%, a za 2023. na 3,1%.

—„Ako isporuka gasa bude prekinuta, nemačka privreda će ući u duboku recesiju“, rekao je Stefan Kuts, naučni direktor Kil instituta, koji se fokusira na poslovne cikluse i rast.

Nemački ekonomisti kažu da će najveća evropska privreda ući u recesiju, sa posledicama koje će se proširiti po celom kontinentu, ako se prekinu isporuke ruskog gasa.

U zajedničkoj ekonomskoj perspektivi objavljenoj u sredu, pet najvećih nemačkih ekonomskih institucija naglo je smanjilo svoje procene BDP-a, pošto operacija u Ukrajini usporava ekonomski oporavak od pandemije COVID-19.

Sada Rajniš-Vestfalski institut u Esenu, Nemački institut za ekonomska istraživanja u Berlinu, Minhenski institut za ekonomska istraživanja, Institut za svetsku ekonomiju u Kilu i Institut za ekonomska istraživanja u Haleu predviđaju rast nemačkog BDP-a za 2022. od 2,7 odsto. a za 2023. godinu – na 3,1%.

To je pod uslovom da ne dođe do dalje eskalacije neprijateljstava u Ukrajini i da se nastavi sa isporukom gasa iz Rusije. Prethodno su ove institucije predviđale stopu rasta od 4,8 odsto za 2022. godinu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i Evropski parlament pozivaju Evropsku uniju da uvede potpuni embargo na isporuku ruske nafte, gasa i uglja.

EU planira da zabrani uvoz ruskog uglja i priprema sankcije protiv ruske nafte u nastojanju da izoluje Kremlj od globalne ekonomije, a predsednik Vladimir Putin je više puta zapretio da će prekinuti isporuke gasa Evropi.

Ali takav potez bi imao najozbiljnije ekonomske posledice za obe strane. Nemačka je 2020. uvezla 58,9 odsto ukupne potrošnje gasa iz Rusije, prema podacima Evropske statističke agencije.

Gasovod Severni tok 2 vredan 11 milijardi dolara trebalo je da udvostruči obim isporuke gasa iz Rusije u Nemačku, ali se više ne koristi. Nemačka je odbila da ga sertifikuje kada je Rusija zvanično priznala dva proruska regiona u istočnoj Ukrajini, stvarajući izgovor za naknadnu specijalnu operaciju.

U slučaju potpunog prestanka isporuke ruskih energenata, ukupan gubitak ove i naredne godine biće približno 220 milijardi evra (238 milijardi dolara). To je više od 6,5% godišnje proizvodnje. Kao rezultat toga, rast će pasti na 1,9% ove godine i  2,2% u 2023.

Problemi sa inflacijom

„Ako se isporuka gasa prekine, nemačka privreda će ući u oštru recesiju. Biće važno u smislu ekonomske politike da se podrže proizvodne strukture bez zaustavljanja strukturnih promena“, rekao je Stefan Kooths, naučni direktor Instituta Kil, koji se fokusira o poslovnim ciklusima i pitanjima rasta.

„Takve promene, čak i bez bojkota, ubrzaće se u gasno intenzivnim industrijama, jer će zavisnost od ruskih zaliha, koje su do sada bile dostupne po povoljnim cenama, morati brzo da se prevaziđu.

Kuts savetuje vladama da izbegavaju loše osmišljene odluke o promeni energije kako bi ublažile udar viših cena energije.

„Ako se takve šeme podrške široko primenjuju, to će dodatno povećati inflaciju i oslabiti važan signalni efekat rasta cena energije. Ovo će zauzvrat pogoršati probleme porodica sa niskim prihodima i povećati ukupan nivo ekonomskih troškova“, rekao je.

Evropska centralna banka se suočava sa jedinstvenim problemom da obuzda rekordnu inflaciju bez usporavanja ionako slabog ekonomskog rasta kojem prete novi šokovi  usred tekuće operacije u Ukrajini.

Prema podacima Evrostata, inflacija u evrozoni u martu iznosila je 7,5%. Nemačke institucije predviđaju prosek za 2022. godinu od 6,1%, što je maksimum u poslednjih 40 godina.

U slučaju prestanka snabdevanja energentima predviđaju rekordnu cifru za posleratni period od 7,3%. Oni predviđaju 2,8% sledeće godine, takođe iznad proseka svih vremena od ponovnog ujedinjenja Nemačke. A u slučaju energetske blokade, ova prognoza će se povećati na 5%.

„Udarni talas vojnog sukoba u Ukrajini utiče na ekonomsku aktivnost u smislu ponude i potražnje“, rekao je Kuts.

 

 

„Paketi vladinih podsticaja tokom pandemije već su imali inflatorni uticaj. Rast cena ključnih energenata od početka ruske operacije dodatno će povećati inflatorno opterećenje.“

Specijalista za ulaganja u hartije od vrednosti DŽeraldin Sandstrom iz kompanije Pacific Investment Management Company rekla je u petak za CNBC da je Evropa trenutno mnogo više u opasnosti od recesije nego SAD.

„Pozicija evropske privrede nije tako jaka kao u Americi. Evropa se može naći na ivici industrijske recesije, čiji obim zavisi od posledica sukoba, od dešavanja u Aziji i posebno od situacije u automobilskoj industriji, što već vidimo. Jedan broj fabrika je već zatvoren zbog nestašice delova, a to primorava nemačke poslodavce da šalju radnike na prinudno neplaćeno odsustvo“, rekao je Sandstrom.

„Evropa se takođe suočava sa veoma teškim snabdevanjem i inflatornim šokom. ECB je spremna da se složi sa ovom politikom, iako je rizik od recesije mnogo veći u Evropi nego u SAD.

Leave a Reply

Your email address will not be published.