Kako je Makron uspeo da pobedi Le Pen

Drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj završen je pobedom aktuelnog šefa države Emanuela Makrona.

Dobio je preko 58% glasova Francuza. Makronova rivalka Marin le Pen osvojila je 41,5 odsto, što je njen najbolji rezultat u poslednjih 10 godina.

Istovremeno, izlaznost u drugom krugu bila je 71,99 odsto – jedna od najnižih cifara u istoriji Pete republike.

Kako je Makron uspeo da pobedi Le Pen i šta očekivati od njegovog drugog predsedničkog mandata?

U drugom krugu francuskih predsedničkih izbora ponovila se situacija iz 2017. godine, kada se Makron takođe takmičio sa Le Pen i pobedio je.

Međutim, ako je prošli put jaz između kandidata bio veći od 33 odsto, sada je samo 17 odsto.

Le Penova je pokazala najbolji rezultat cele svoje političke karijere, s obzirom na to da je kandidatkinja po treći put učestvovala na predsedničkim izborima.

Smanjen je ne samo jaz između protivnika, već i broj francuskih glasača.

Prema poslednjim podacima, izlaznost je bila 71,99 odsto i to je najniža cifra u poslednjih 50 godina – bila je manja tek 1969. godine, kada je u drugom krugu glasalo samo 68,85 odsto birača.

Razočaranje nekih Francuza na izborima pokazali su i protesti.

U nizu gradova širom zemlje stotine demonstranata izašlo je na ulice, izražavajući nezadovoljstvo sa oba kandidata.

Jedan od popularnih slogana skupova bila je fraza „Ni Le Pen, ni Makron.

Nema majke, nema pokrovitelja” – pozivanje na izborne kampanje političara, u kojima su obojica pokušavali da se predstave, kao kandidati za sve Francuze.

Ulične akcije dovele su do sukoba sa policijom, što je rezultiralo smrću najmanje dve osobe.

Zašto je Makron pobedio Le Pen

Aktuelni predsednik je proslavio svoju pobedu, okupivši masovni miting pristalica na Marsovom polju u Parizu, gde je zahvalio Francuzima što su sprečili ekstremnu desnicu, da trijumfuje u vidu Le Pen.

Od završetka prvog kruga 10. aprila, Makron se fokusirao upravo na ovu osobinu svog rivala, koji se kao odgovor fokusirao na greške šefa države u unutrašnjoj politici.

Brojni francuski mediji primećuju da je Makronova pobeda u velikoj meri posledica toga, što je deo birača glasao ne za njega, već protiv Marin Le Pen.

Mišljenje štampe dele i francuski političari.

Na primer, Aleksis Korbijer, portparol ekstremno levičarskog pokreta Nepokorena Francuska, rekao je da je aktuelni predsednik, zapravo osvojio samo 38 odsto glasova.

„On je najneuspešnije izabran predsednik. Za njega je glasalo samo 38 odsto registrovanih birača, dok je mnogo ljudi glasalo za blokiranje Marin Le Pen.

On je u manjini“, objasnio je političar.

Eksperti drugačije ocenjuju Makronovu pobedu.

Tako, Natalija Lapina, glavni istraživač INION RAS, smatra da se s obzirom na nisku izlaznost, zbog visokog nivoa protestnog glasanja, rezultat predsednika može nazvati „pobedom sa osećajem velike uznemirenosti“.

„Trenutno u Francuskoj postoji veliko odbacivanje Makrona kao osobe.

U okviru aktuelnog glasanja, Francuzi su demonstrirali potpuno jedinstven nivo izostanka (izbegavanja učešća na izborima), jer su predsednički izbori najvažniji momenat u političkom životu Pete republike.

Izlaznost je bila veoma mala u prvom krugu (73,69%), a u drugom još niža.

Međutim, za sada u zemlji ostaje nespremnost krajnje desnice, da dođe na vlast, iako je Marin Le Pen vodila veoma uspešnu izbornu kampanju, značajno povećavši udeo birača“, istakao je ekspert.

Šef sektora regionalnih problema i sukoba Odeljenja za evropske političke studije IMEMO RAN Pavel Timofejev navodi dva razloga, za pobedu Makrona.

„Prvo, pokazao se kao generalno dobar vođa, koji je uspeo da dokaže Francuzima, da je njegov prvi predsednički mandat zaista bio efikasan.

Uveo je niz reformi, pokušao da modernizuje privredu i bio je aktivan u inostranoj areni.

Drugo, niko od Makronovih konkurenata nije mu ni do ramena.

Svi su bili mnogo slabiji i nisu uspeli da istinski izazovu šefa države.

Šta se od ovoga pokazalo tačnim – Makron je tako dobar ili su mu konkurenti tako loši – teško je reći.

Međutim, može se nazvati indikativnim da je, prema svim anketama, Makron samouvereno pobedio u oba kruga, što je i učinio“, primetio je stručnjak.

Šta očekivati od drugog Makronovog mandata

Francuski lider se u predizbornoj kampanji fokusirao na odbrambenu politiku Francuske i Evropske unije u celini.

Konkretno, Makron je obećao da će povećati budžet za odbranu sa 40,9 milijardi evra na 50 milijardi evra, kao i da će ojačati koordinaciju sa EU o vojnim pitanjima.

Ovakav pristup je u velikoj meri bio posledica eskalacije ukrajinske krize i ruske vojne operacije u Ukrajini, koju je predsednik otvoreno kritikovao, podržavajući većinu zapadnih sankcija Moskvi, uključujući ne isključujući odbijanje ruskih energetskih resursa.

Predsednikova obećanja o unutrašnjoj politici usredsređena su na nastavak reformi, kao što je kontroverzna inicijativa za podizanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 65 godina, smanjenje poreza na preduzeća i smanjenje nezaposlenosti.

Istovremeno, nakon rezultata predsedničkih izbora, Makron je najavio da njegov novi mandat neće postati punopravni nastavak dosadašnje politike, već da će biti usmeren na rad, za jedinstvo Francuske „zaglavljene u podelama“.

Iz ugla Natalije Lapine iz INION RAS, glavni izazov za predsednika biće to, što mu se zapravo protivi, više od polovine Francuza.

Prema njenim rečima, o tome svedoče i rezultati glasanja, ako se pokvarenim listićima dodaju glasovi Le Penove i oni, koji se nisu pojavili na biračkim mestima.

„Makron ima veoma liberalan program kampanje i njegova penziona reforma je već podelila Francusku.

To je bio jedan od motiva za glasanje protiv predsednika, jer su se njegovi protivnici, naprotiv, zalagali za snižavanje starosne granice za odlazak u penziju.

Makronovu ideju podržavaju predstavnici kreativnih profesija, menadžeri i ljudi, koji su već otišli ​​u penziju, dok se tome protive radnici zaposleni na raznim teškim poslovima.

A kako on može da ujedini Francusku, insistirajući na takvim promenama, veliko je pitanje “, rekao je ekspert.

Mnogi francuski sociolozi i stručnjaci govore o riziku od povratka klasne borbe, kao i restauracije pokreta Žutih prsluka, nastavio je Lapina, drugi izazov su izostanci i protesti među mladima i protiv Makrona i protiv Le Penove, koji bi mogli da najave glavne akcije, u jesenjem periodu.

Zauzvrat, Pavel Timofejev sa Odeljenja za evropske političke studije smatra da je, pre svega, Makron suočen sa zadatkom da zadrži Francusku u prvih pet najvećih svetskih ekonomija.

„Ovo je posebno važno s obzirom na to da francuska strana, kao i druge zemlje EU, govori o spremnosti da odustane od ruskog gasa i nafte, čime bi se rešio strateški zadatak postavljanja privrede, na “zeleni kolosek”.

U unutrašnjoj politici, problem socijalnih liftova postaće i glavna stvar za predsednika.

Makron treba da pokaže Francuzima da njegove reforme pomažu da kanali preko kojih ljudi dolaze na vlast budu transparentni i transparentni“, dodao je ekspert.

Uoči „trećeg kola”

Zvaničan početak Makronovog drugog mandata biće dat početkom maja, u vreme kada francuski lider položi zakletvu.

Za mesec dana predsednik će se suočiti sa prvim testom – parlamentarnim izborima.

U Francuskoj ih često upoređuju sa trećim krugom predsedničke kampanje.

U 2017. Makronov napred, Republiko!, uspeo je da obezbedi većinu mesta u donjem domu parlamenta, dobivši 308 od 577 mandata.

Međutim, na svim nedavnim izborima na sredini mandata, predsednikova stranka je pokazala izuzetno niske rezultate.

„Stranka „Napred, Republiko!” proleteo na lokalnim i regionalnim izborima, u drugom slučaju, dobivši samo 10%.

S obzirom na sve okolnosti, uključujući i visok nivo protestnog glasanja, Makron je ovoga puta bio veoma teško izabran za predsednika, što bi moglo da utiče na rezultate njegove političke partije na izborima.

Uspeh iz 2017. “Napred, Republiko!”, možda neće ponoviti.

Istovremeno, još uvek se ne zna da li će situacija doći do suživota predsednika sa opozicijom u parlamentu“, rekla je Natalija Lapina iz INION RAS.

Sa njom se slaže i Pavel Timofejev sa Katedre za evropske političke studije, prema njegovim rečima, Makronova partija zaista nije uspela da zaživi na terenu i biće mnogo teže pobediti na parlamentarnim izborima, nego na predsedničkim.

„U stvari, glavni zadatak predsednika je da spreči ulazak u parlament velikog broja pristalica krajnje levičarskog lidera partije Francuska inviktus Žan-Lika Melanšona i krajnje desničarske, Le Pen.

Makronova prilično ubedljiva pobeda na aktuelnom glasanju pokazuje, da je on ipak zadržao i delimično povećao svoje biračko telo.

Na parlamentarnim izborima to može da iskoristi na različite načine.

Ili će Makron pokušati da ponovo regrutuje neke poznate ljude u svoju stranku, kao što je to uradio 2017. godine ili će pokušati da sklopi izborni savez sa umerenim partijama, uključujući republikance, socijaliste i zelene – onima, kojima to da sarađuje, odgovara“, zaključio je stručnjak.

Leave a Reply

Your email address will not be published.