Pokušavaju da se operu što su izgubili ekonomski rat sa Rusijom

Evropske energetske kompanije užurbano traže način kako da plate ruski gas bez kršenja zakona, odnosno sankcija uvedenih Moskvi.

Energetske kompanije u Nemačkoj i Mađarskoj potvrdile su da nameravaju da udovolje zahtevu ruskog predsednika Vladimira Putina da kupci ruskog gasa taj energent plaćaju u rubljama. Međutim, Evropska unija upozorava kako postoji rizik da kompanije prekrše sankcije, koje zabranjuju transakcije s ruskom centralnom bankom.

Ulozi su veliki jer je Kremlj već isključio snabdevanje Poljskoj i Bugarskoj.

Putin je jasno rekao da kupci iz „neprijateljskih“ zemalja, a to su sve zemlje koje su se pridružile sankcijama, moraju da počnu da plaćaju svoj gas u rubljama, dok je inače velika većina kupaca plaćala u evrima ili dolarima. Njihove račune ruska državna energetska grupa Gasprom smatraće podmirenima nakon što se plaćanje sprovede, piše britanski Gardijan.

Prema nalogu 172, koji je Putin izdao u martu, kupci moraju učestvovati u novom platnom sistemu, koji zahteva otvaranje dva računa u Gasprombanci. Novac bi se uplaćivao na jedan račun u evrima i dolarima pre nego što bi ga banka konvertovala u rublje i isplaćivala Gaspromu s drugog računa. Tek tada bi se smatralo da je kupac ispunio svoju zakonsku obavezu plaćanja gasa, prenosi Jutarnji list.

„Ako kompanije otvore samo bankovni račun i plaćaju u evrima, to je to, nema kršenja sankcija od strane kompanije. Nakon toga, šta će Rusi učiniti s novcem, na njima je“, rekao je jedan zvaničnik EU.

Mađarska je objavila da je zadovoljna tim planom, dok, prema izveštajima, tri najveće evropske gasne kompanije – nemački Uniper, italijanski Eni i austrijski OMV – ispituju načine kako da ispoštuju Putinov dekret.

Kremlj mora u sve biti uključen

Sve do ove nedelje nije bilo jasno hoće li Putin ispuniti svoju pretnju o prekidu isporuke gasa kupcima koji odbiju njegov zahtev. Međutim, u sredu je Gasprom obustavio isporuku gasa bugarskom Bulgargazu i poljskom PGNiG-u, nakon što su odbili da plate u rubljama. Nakon toga, situacija je postala neugodna. Evropski čelnici, uključujući predsednicu Evropske komisije, Ursulu fon der Lajen, najavili su da neće ispuniti Putinove naloge.

Preliminarna analiza EU, objavljena ranije ovog meseca, pokazala je da bi to bilo kršenje sankcija nametnutih Kremlju jer proces konverzije valute uključuje rusku centralnu banku kao ključni faktor, a ona je pod zapadnim sankcijama. „Budući da proces konverzije može potrajati nedefinisano vreme, tokom kog je strana valuta u potpunosti u rukama ruskih vlasti, uključujući centralnu banku, to se može čak smatrati zajmom koji su odobrile kompanije iz EU“, navela je Europska komisija.

U četvrtak su, pak, zvaničnici EU potvrdili da bi svaka kompanija koja pristane da otvori račun u rubljama u Rusiji i na taj način plaća gas, prekršila sankcije.

Ali, možda ipak postoji „rupa“ u svemu tome. Prema daljim smernicama, koje je EU izdala prošle nedelje, nalog Kremlja ne sprečava uvoznike gasa da zatraže od Gasproma da se složi da je kupovina zakonski dovršena nakon što se prva uplata, u evrima ili dolarima, položi u Gasprombank.

Nakon toga bi se izvršila konverzija u rublje, što znači da kupac tehnički ne bi prekršio sankcije. Druga je mogućnost, stoji u smernicama, da kupci javno izjave kako smatraju da je kupovina završena nakon što se izvrši njihovo plaćanje u dolarima ili evrima. Jedina prepreka tome, prema smernicama, je „potvrda s ruske strane“ da je sve to u skladu s dekretom 172.

 

 

Drugim riječima, Gasprom, odnosno Kremlj, mora u sve biti uključen. Gasprom i Gasprombank ne podležu sankcijama EU pa je kupcima dozvoljeno pregovaranje o takvim predlozima bez kršenja sankcija.

Pretvaranje gasa u „oružje“

Čini se da su upravo ovakve taktike ono što trenutno preispituju OMV i Uniper. Uniper, najveći uvoznik ruskog gasa u Nemačkoj, saopštio je da istražuje „konkretne modalitete plaćanja“ koji bi mu omogućili plaćanje uz pridržavanje sankcija. Neke zemlje EU, uključujući Njemačku, inače najvećeg ruskog klijenta za gas u Evropi, navele su da će slediti predlog Komisije.

Ova očigledna pravna rupa u zakonu značajno „zamagljuje“ sliku o pravoj prirodi poštovanja Putinovog zahteva. Na primer, odgovarajući na izveštaj da se OMV priprema za plaćanje u rubljama, austrijski kancelar Karl Nehamer insistirao je da to nije tako.

Kako piše Jutarnji list, Putinovo pretvaranje ruskog izvoza gasa u „oružje“ deo je strategije osmišljene za jačanje ekonomije, koja je najavljena ubrzo nakon početka napada na Ukrajinu. Odluka Zapada da uvede sankcije bez presedana izazvala je nagli pad vrednosti rublje i povećala opasnost od hiperinflacije u Rusiji. Kao odgovor na to, Moskva je nametnula strogu kontrolu kapitala, prema kojoj su kompanije izvoznice bile prisiljene da konvertuju svoju zaradu u stranoj valuti u rublje.

Lijam Pič (Liam Peach), ekonomista koji se bavi pitanjima tržišta u nastajanju u Kapital ekonomiksu (Capital Economicsu), nezavisnoj istraživačkoj i konsultantskoj firmi koja proučava globalnu ekonomiju i tržište, ističe da ovonedeljna ruska akcija protiv Poljske i Bugarske neće imati veliki ekonomski uticaj na Rusiju. „Evropski uvoznici nastaviće da plaćaju Gasprombanci u evrima, koje će ona potom konvertovati rublje. To ne čini veliku razliku“, kaže on. „Politički gledano, Putin pokušava da pokaže da se Rusija suprotstavlja sankcijama i da je sposobna da izvršiti nekakav pritisak“, dodaje.

Bugarska: Predlozi Brisela nisu opcija

Dva su, pak, moguća objašnjenja zašto Rusija ne želi evre ili dolare. Prvo je da bi plaćanja u evrima ili dolarima bila dodata ruskim deviznim rezervama, koje su zamrznute od početka rata u Ukrajini, a plaćanje ruskog gasa u rubljama podržava ekonomiju u vreme kada se suočava s dubokom recesijom.

Drugi razlog je taj što se Rusija postupno udaljava od uspostave plaćanja u dolarima i evrima otkako je pripojila Krim 2014. godine. Rusija je nastojala da poveća plaćanja u rubljama i kineskim juanima za svoju energiju, a rat u Ukrajini ubrzao je taj trend.

 

 

Istovremeno, najviši bugarski zvaničnici kažu da zaobilazna rešenja, koja je predložila Evropska unija, a koja kompanijama dozvoljava da plaćaju ruski gas bez kršenja sankcija, „verovatno nisu opcija“, kako prenosi portal Politico.

Bugarska, naime, ima iskustvo iz prve ruke o tome što se događa ako kupac ne poštuje nove ruske zahteve. „Plaćanje na taj račun ne dovršava kupovinu“, rekao je za portal zamenik bugarskog premijera i ministar finansija Asen Vasilev.

Državna kompanija Bulgargaz primila je Gaspromov dodatak ugovora prema kom se zahteva da se odrekne kontrole nad svojim novcem u korist trećeg subjekta kako bi se dovršio prenos valute, ali bez garancija da će gas biti isporučen, kažu Vasilev i ministar energetike Aleksander Nikolov.

Bez kontrole

„Ne osećamo se ugodno da predamo novac poreskih obveznika trećoj strani nad kojom nemamo kontrolu, posebno ne trećoj strani koju kontroliše država koja nas stavlja na spisak neprijatelja“, rekao je Vasilev. „Gubite sve potencijalne pravne zahteve, arbitražu, sudske sporove, sve“, dodao je Nikolov.

Nakon što je zatražila pojašnjenja od Gasproma, ali ga nije dobila, Bugarska je odlučila da uplati 50.000 dolara na svoj uobičajeni račun, a Gasprom je vratio novac i prekinuo isporuku gasa. Vasilev kaže kako Sofija želi da EK pokrene antimonopolski postupak protiv Gasproma, te osigura pravnu pomoć u nadolazećem arbitražnom slučaju protiv ruske kompanije.

Međutim, problem će se verovatno ponovno pojaviti u nadolazećim nedeljama, budući da će dospevati sve više obaveza plaćanja kupaca gasa iz EU. Nikolov za ruske zahteve kaže da su „stvarno blizu ucene“. „Radite šta god mi želimo da radite i to je to“, zaključuje Nikolov.

Leave a Reply

Your email address will not be published.