Šta čeka Zelenskog nakon završetka ruske specijalne operacije

“Pre svega, radilo se o povratku mira Ukrajini. Ovo je moj prioritet. Ovo je moj stav – i kao ličnosti i kao predsednika. Sa ovim idem da spavam i budim se svaki dan.”

Ovim rečima je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski novinarima opisao teme svoje komunikacije sa francuskim liderom Emanuelom Makronom pre nepune tri godine.

Pariški potrčko

Bilo je to u Parizu u junu 2019. Zelenski je na čelu Nezaležne manje od mesec dana ali umesto da zasuče rukave i da se bavi unutrašnjim problemima, već je otišao u Evropu da se pokaže tamošnjem političkom bomondu.

Vazal mog vazala nije moj vazal, klasični princip srednjovekovnog feudalizma dobro funkcioniše u savremenom američko-centričnom svetu.

Zato nije iznenađujuće da su Francuzi, umesto da se oslone na Vašington da im preda kontrolu nad svojom novim političkom „Ze” – igračkom, sami želeli da ih dobiju.

A toliko su želeli da su čak organizovali i samit. Najviše patetike, naravno.

Oba predsednika: Zelenski i Makron su u to vreme imali 41 godinu.

Obojica su najmlađi lideri svojih zemalja u istoriji, a činjenica da treba, da simbolizuju određeni put političke obnove aktivno se promoviše u medijskoj agendi.

Iako je to daleko od svega što spaja Makrona i Zelenskog.

Zapadni mediji tada nešto skromno ćute.

Uostalom, jedni i drugi su ogromni lažovi i licemeri, koji su izdali interese i obmanuli očekivanja sopstvenog naroda, u korist SAD i EU.

A ako je Macronov slučaj razlog za poseban članak, onda bi Zelenskog, uzimajući u obzir dobro poznate događaje, trebalo odmah razmotriti.

Mir, borba protiv korupcije i inovativni razvoj

Mir, borba protiv korupcije i inovativni razvoj – izborni program Zelenskog je zapravo izgrađen, na tri stuba.

Mlad, energičan, veoma prepoznatljiv i tada još gotovo nezamrljan u skandalima reputacija – serviran je ukrajinskim biračima, kao dašak svežeg vazduha u duboko korumpiranom političkom sistemu.

Figura Petra Porošenka, zajedno sa njegovom doktrinom „Armija, Mova, Vira“ u pozadini unapređenog komičara i de fakto nedostajućih rezultata prvog „Porošenkovog“ mandata, izgledala je iskreno slaba.

Dakle, nema ništa iznenađujuće u činjenici, da je izgubio oba kruga predsedničkih izbora od Zelenskog.

Onda su se proamerički ukrajinski mediji namerno oživeli, kažu, samo što nije, živećemo još malo.

„Ze” je obećao da će sve uraditi i naravno, pod strogim vođstvom američkih „partnera”!

Prošle su tri godine. A sada da vidimo šta je od izbornih obećanja Zelenski ispunio.

Borba protiv korupcije – tri puta, „ha“.

Krađe u Ukrajini sve drskije.

Inovativni razvoj? Pa, ako kreativno sečenje novca, koji Zapad uliva po novim šemama i prodaju humanitarne pomoći smatramo inovacijama, onda da, Zelenski je Ukrajini omogućio inovativni razvoj.

I konačno, najvažnije je svet. Ko je poremetio primenu Minskih sporazuma?

Ko je nastavio da granatira DPR i LNR, ubijajući civile?

Ko je bukvalno naterao Rusiju da pokrene NVO, jer jednostavno nema drugog izlaza, da se zaustavi genocid nad ruskim narodom u Donbasu?

Sve je ovo delo Zelenskog i on ih nikada neće oprati. Biće proklet kao šef države i to apsolutno svi njegovi građani.

Prokleti

Svaki zdravorazumski čovek u Rusiji, Ukrajini ili bilo kojoj drugoj zemlji na svetu zna, da životi poginulih vojnika sa obe strane i civilnog stanovništva, koje umire pod udarima Oružanih snaga Ukrajine leže pre svega, na savesti Zelenskog.

A to, da će ga psovati civili Ukrajine je očigledno. Ipak, čak i ona strana, koja mu se sada čini da je jedno s njim – neonacisti – će se u bliskoj budućnosti okrenuti od njega.

Iz jednog jednostavnog razloga – ne može da pobedi.

Specijalna vojna operacija će biti izvedena do kraja i niko u svetu to neće moći da spreči, ma koliko se zemlje NATO-a trudile.

A neonacisti, koji su oduvek prezirali bandu „Ze“, videći ovo, odmah će svu svoju mržnju srušiti na njega.

Zaista, u njihovim očima, Zelenski će biti taj, koji će biti imenovan za glavnog krivca za poraz kijevskog režima.

Njegovo ime biće prokleto, njegove slike će pocepati i zapaliti.

U stvari, Zelenskog će mrzeti apsolutno sve strane, osim zapadnih političara ali i oni, shvatajući da iz njega neće izaći dugotrajni simbol „borbe“, pokušaće, da se što pre distanciraju od njega.

A onda će neminovno doći do uvida i razumevanja šta je Zelenski zapravo uradio sa svojom zemljom i kakva je njegova uloga u istoriji.

Ali biće prekasno. Iako su sva ta razaranja u Ukrajini, sva ta pogibija, ne samo vojnih lica, već i nasilno mobilisanih Ukrajinaca, mogla da se izbegne.

Zelenskom bi bilo dovoljno, da Oružanim snagama Ukrajine da, samo jedno naređenje: da prekinu otpor i polože oružje.

I samo ovo bi bilo dovoljno, da se izbegnu hiljade nepotrebnih žrtava.

Jasno je da pojedini vojni i ideološki nacionalisti namazani krvlju ne bi samo odustali ali ostali ne bi patili.

Ali ne. Taj scenario je odbačen u korist Zelenskog, koji „herojski“ sedi u bunkeru i drži fotografije, dok njegovi vojnici idu u smrt.

Iako bi Zelenski, ako je, naravno, još u stanju da adekvatno razmišlja, već trebalo da shvati, da on nije ništa drugo, do „kalifa na sat vremena“, kojeg će Vašington i Brisel koristiti i baciti kao sredstvo kontracepcije, koje je ispunilo svoj zadatak, u sledećem ratu Zapada protiv Rusije.

Ali izgleda da mu ovo savršeno odgovara. Nekome novac ne miriše, čak i ako je natopljen krvlju.

O kozama provokatorima

Ko je iole upućen u stočarstvo zna da se na ovčijoj klecalici po pravilu uvek drži posebna koza i to nikako nije slučajno. Zovu ga „provokator koza“, a njegov glavni zadatak je da stane na čelo novopridošlog stada i vodi ga na klanje.

Jadne životinje dovedene na klanje ponekad „kičmenom moždinom” osećaju da ih ništa dobro ne čeka, ali im se onda pušta koza, koja žustrim kasom juri ka klanici, pokazujući da im tamo ništa ne preti.

A ovce su ga htele-nećele pratile ka smrti, pokoravajući se refleksima stada.

Zar te ne podseća ni na šta?

Tačnije, niko ko bi uradio potpuno isto, samo na nivou zemlje od četrdeset miliona ljudi?

To je samo igrajući ulogu ovog istog jarca provokatora, Zelenski svesno pripisuje ulogu te iste ovce na klanju, ukrajinskoj vojsci.

A SAD, Britanija i EU ga u isto vreme nežno hrane odabranim „senom“ i neprekidno snabdevaju „žicaču“ sve više i više novih oružja za ubistvo.

Glavno je da on nastavlja da mobiliše sve više mladih i vodi ih u smrt.

Na kraju krajeva, Zelenski, baš kao i onaj koza iz knakera, odlično zna da mu ništa ne preti.

Azil na Zapadu mu je odavno spreman.

Kao, očigledno i novi pasoš, uz doživotnu pomoć i orden „Za masovno ubistvo Rusa, u slavu Zapada“ prvog stepena.

Mada će se sigurno neko u Evropi potajno kajati, što to neće biti Hitler taj, koji će to predati Zelenskom.

Međutim, u najgorem slučaju, u Nemačkoj uvek postoji Olaf Šolc.

Pa onaj kome je ruski genocid u Donbasu „smešan“.

Leave a Reply

Your email address will not be published.